Najbolje od 2017. godine – koncerti

BeFunky Collage

Uh, beše ovo odlična muzička godina! Toliko dobrih koncerata, i to najviše onih izvođača koje nisam ni očekivala ove godine, kao i nešto manje propuštenih muzičkih prilika, jer ne može se baš sve čuti.

Izdvojiću nekoliko koncerata koji su obeležili moju muzičku stranu 2017. godine. Krenimo hronološki.

Jul – The Killers

2004. godina: sećam se da, kada sam prvi put čula pesmu “Somebody Told Me”, zaljubila sam se u prvom trenutku. Ubrzo sam počela da istražujem ceo album “Hot Fuss” i mislim da i danas znam reči bukvalno svake numere sa tog albuma. Nakon nekoliko godina, isto oduševljenje sam doživela sa albumom “Sam’s Town”. Moram priznati da, počev od njihovog izdanja “Day & Age”, to oduševljenje je prestalo, jednostavno, taj novi zvuk mi se ne sviđa.

No, da se vratimo na koncert. U okviru zagrevanja za Exit festival, tačnije tokom nultog dana, imali smo tu fantastičnu priliku da čujemo The Killers uživo. To je bio trenutak kad sam shvatila da veliki broj novijih pesama mi je apsolutno bio nepoznat. Međutim, beskrajno sam im zahvalna što su svirali “Read My Mind”, “For Reasons Unknown” i naravno, legendarnu “Somebody Told Me”. Tinejdžerka u meni je bila srećnija i srećnija, iz minuta u minut.

Koncert je bio fantastičan, a Brandon Flowers šarmantan, kao i uvek. Hvala im što su konačno došli u Srbiju!

 

Osim ovog sjajnog koncerta, u julu sam slušala i bend Cigarettes After Sex. Obožavam ovaj sastav, međutim, njihov nastup u Beogradu me nije oduževio. Nije bilo loše, ali bazen Sportskog centra “11.april” u Beogradu definitivno nije odgovarajući prostor za ovu grupu.  Toplo letnje veče, nije čak ni gužva u publici bila, sa desne strane se smeši bazen, sve je to savršeno. Ipak, njihov dreamy pop zvuk zaslužuje manji, zatvoreni prostor, da bi užitak bio potpun. Moram naglasiti da u nekim trenucima nisam čak ni čula vokal kako treba, a stajala sam u prvom redu. Nadam se da će nas opet posetiti, ali u nekom drugačijem ambijentu.

Avgust – Interpol

E, ovo je sasvim druga priča!

U pitanju je koncert za koji sam dobila dve karte već u januaru, kao rođendanski poklon. Hvala na savršenom izboru poklona!

Nestvarno dobro je bilo! Energično, dobro ozvučenje, divna muzika Interpola. Momci u crnom su proslavili čak 15 godina od izlaska albuma “Turn on the Bright Lights” na Kalemegdanu. Uživali smo u izvođenju celog tog izdanja, kao i numera “All the Rage Back Home“, “Slow Hands”, “Specialist” i drugih. Scenografija je bila u potpunosti prilagođena izdanju “Turn on the Bright Lights”. Divno, sve kako bih poželela!

Dragi Interpole, ne moraš čekati godišnjicu nekog albuma da bi došao u Srbiju, može to i malo češće.

Oktobar – Nick Cave and The Bad Seeds

Ako koncert benda Interpol zamislimo kao naš omiljeni slatkiš, koncert grupe Nick Cave and The Bad Seeds bi bio dupla porcija tog slatkiša. Plus, višnjica kao ukras.

Ovo je jedna od najboljih svirki na kojima sam bila! Očekivala sam da će biti dobro, ali ne i ovoliko dobro.

Fantastični Nick Cave je bukvalno Bog i guru. Stvorio je utisak da svako u publici ima osećaj kao da se obraća samo njemu/njoj, i to u prepunoj “Kombank Areni”. Učinio je da cela Kombank Arena prati njegove reči i aplaudira u određenom taktu. Osim toga, silazio je do partera i šetao među Kejvofilima. “Can you feel my hearbeat?” – stih kojim se obraćao skoro svakome iz prvog reda, kada je šetao po bini i bukvalno pružao ljudima priliku da osete otkucaje njegovog srca.

Puno je numera koje su obeležile ovaj koncert, ali je moj favorit izvođenje pesme “Red Right Hand”. Ovaj je nastup bio mnogo više od koncerta. Scenografija, muzika, publika koja je omađijana, sve je bilo savršeno!

Kakvi utisci su obeležili Gocinu koncertnu godinu, pročitajte na ovom linku!

IMG_20171028_221833.jpg

 

Advertisements

God is in the house

IMG_20171028_221833.jpg

„He’s a ghost, he’s a god,
he’s a man, he’s a guru“

Popunjen parter, popunjene tribine Kombank arene. Beograd je u subotu, 28. oktobra, tokom dvoipočasovnog koncerta bio centar sveta svim Kejvofilima u Srbiji i regionu. Bez preterivanja, može se reći da nas je imao u šaci sve vreme. Šaputao nam je, vikao iz sveg glasa, povremeno bi nas i rasplakao, konstatno ostvarivao fizički kontakt sa publikom, a kasnije se i uspešno inkorporirao među ljude i, verujem, mnogim fanovima dao razlog da se sutra ujutru pitaju: „je l’ je moguće da Kejv prošao pored mene?“ ili „je l’ je moguće da smo igrali na bini sa Kejvom?“. Moguće je, jer Kejv nije neka umišljena rokenrol zvezda, već čovek koji, kada je na podijumu, izgleda kao da se obraća pojedincu, a ne hiljadama i hiljadama ljudi koji stoje ispred njega. Pretpostavljam da nema osobe koja je bila u prvom redu, a koju Kejv nije dotakao i šarmirao, dok je prolazio ulicom „najveći fanovi, prvi red“. Kejv je naš bog!

Kada je reč o set-listi, budući da je beogradski nastup bio deo svetske turneje u okviru koje Nik Kejv sa bendom The Bad Seeds promoviše najnoviji album „Skeleton Tree“, polovina koncerta bila je posvećena numerama sa tog izdanja. U pitanju je album nastao pod uticajem tragedije koju je Kejv doživeo, kada mu je poginuo sin. U potpunosti očekivano, ovo izdanje nosi teške note, koje izazivaju još jače reakcije kada te numere čujete uživo. Porodična tragedija, kao i posledice koje je ostavila, najbolje su iskazane u dokumentarcu „One More Time With Feeling“, u kojem Kejv izjavljuje: „Time is elastic. We can go away from the event but at some point the elastic snaps and we always come back to it.“ Osim ovog albuma, publika je, između ostalog, imala prilike da čuje „Mercy Seat“, „The Ship Song“, „Into My Arms“, „Jubilee Street“, „Red Right Hand“, kao i mnoge druge. Za bis su ostavljene „The Weeping Song“, „Stagger Lee“ i „Push the Sky Away“.

Tokom nekoliko poslednjih numera, Kejv nas je totalno omađijao. Učinio je da cela Kombank Arena prati njegove reči i aplaudira u određenom taktu. Najpre je sišao sa bine i prošetao po publici, a zatim su mu se fanovi pridružili na bini. Bilo je energično i nestvarno, što na podijumu i na parteru, tako i na tribinama, kada su ljudi počeli da ustaju. Koncert je završen pesmom „Push the Sky Away“, čime je koncert zatvoren u istom maniru kako je i počeo.

 

 

Prvi put sa društvom na Interpol!

I’m gonna pull you in close
I’m gonna wrap you up tight
I’m gonna play with the braids that you came here with tonight
I’m gonna hold your face, and toast the snow that fell

 

Umesto snega, priroda nam je za koncert Interpola priredila nešto hladnije vreme u odnosu na prosečni avgustovski dan. No, upravo takav dan „ide“ uz muziku ovog njujorškog benda. Zapitajte se, koliko često slušate Interpol, The Smiths, The Stone Roses dok napolju pada kiša, a koliko često kada je napolju četrdeset stepeni u plusu. Dakle, hladnjikav 13. avgust u Beogradu bio je rezervisan za svirku Interpola na Kalemegdanu.

Dugoočekivani, prvi-put-viđeni-u-Srbiji, sastav Interpol je odlučio da i ovde proslavi 15 godina od izlaska albuma prvenca „Turn on the Bright Lights“. Kao što rekoh, Kalemegdan je mesto gde ćemo čuti ovi divni bend, preciznije, kod Vojnog muzeja. Prostor je odličan za koncert ovog tipa, nije preterano veliki, u potpunosti dovoljan za fanove momaka u crnim odelima. Ukoliko sam dobro primetila, nisu svi nosili crna odela, njihov zaštitni znak na koncertima, čini mi se da je frontmen Pol Benks spremio drugačiji autfit za beogradski nastup. Ipak, ovu informaciju treba uzeti sa rezervom, budući da nisam baš najjasnije videla bend sa mesta na kojem sam stajala. Publika je, po svemu sudeći, zauzela svoja mesta čim su kapije otvorene. Onog trenutka kada smo našli malo prostora pored bedema i imali pogled ka bini, zakopali smo svoja stopala i čekali da nam Interpol pokaže šta zna i ume.

A onda je krenulo oduševljenje za oduševljenjem! Iznenadila sam se izborom pesme koja je otvorila koncert, „Not Even Jail“, no, ispostavilo se da je numera sa albuma „Antics“ bila odlična uvertira! Tek nakon nekoliko uvodnih pesama, začuo se predivan, milujući početak albuma „Turn on the Bright Lights“, „surprise, sometimes, will come around…“. Najpre „Untitled“, a zatim sled pesama kakav i jeste na albumu. Ono što smo dosad slušali kod kuće i prepuštali se tom albumu, sada je pred našim očima i ušima, a zvuk je nestvaran, zajedno sa ozvučenjem! Drage uši, uživajte u ovom trenutku!

Imali smo prilike da čujemo ceo album prvenac, a zaista ne znam šta bih izdvojila kao omiljenu pesmu koju su svirali, teško je izabrati između „Obstacle 2“, „The New“, „PDA“, „NYC“, ,,Leif Erikson” ili „Say Hello to the Angels“. Sve su to moja (interpolska) deca! Prepoznatljiv, crveni omot izdanja „Turn on the Bright Lights“, zastupljen je bio iza benda, u vidu blještavih crvenih svetala koja su se prilagođavala ritmu pesama. Osim tog albuma, ređale su se i stvari sa drugih, poput fantastične „All the Rage Back Home“, koja je bila na samom početku koncerta, kao i „Slow Hands“.

Što se tiče obraćanja publici, bend to nije previše praktikovao, jer smo svi tu prvenstveno da čujemo muziku. Ipak, Benks je naučio da kaže „hvala“, pa je to spomenuo nekoliko puta na početku svirke. Interpolska uživancija trajala je oko sat i po. Umesto u 9 sati,  koncert je počeo pola sata kasnije.  Kada je u pitanju bis, cenim to što nas bend nije dugo držao u neizvesnosti, već su se posle nekoliko minuta vratili na binu i odsvirali „The Heinrich Maneuver”, „Specialist”, a nastup je završen pesmom „Evil“, za koju sam se već zabrinula da je neće svirati.

Dugo smo čekali da dođu, ali vredelo je! Odličan zvuk, energičan nastup, scenografija u potpunosti prilagođena albumu „Turn on the Bright Lights“, savršenstvo! Ako uzmemo u obzir i činjenicu da je nekima karta za koncert Interpola bila rođendanski poklon, otvara se novi nivo sreće!

 

 

U iščekivanju Interpola, četvrti deo

Interpol – “Turn on the Bright Lights”

4/10 Obstacle 2″

“I feel like love is in the kitchen with a culinary eye
I think he’s making something special
And I’m smart enough to try”

Jedan od meni omiljenih tekstova Interpolovih pesama! “Obstacle 2” je savršena u svakom smislu, tekst, muzika, ritam, rifovi, obožavam je!

3/10 “The New

Nekreativnog naziva, ova numera je fantastična zbog svog kontrasta, budući da počinje kao balada, ali završava u nekom potpunom suprotnom pravcu!

2/10 “PDA

Ova pesma zadaje muke brojnom slušalaštvu, zbog konfuznog teksta, jedino oko čega postoji konsenzus je da “PDA” govori o raskidu. Interpol je poznat to numerama čiji je tekst malo teže razumeti, ali ako se fokusiramo samo na muziku, ova numera je među najboljima!

1/10 “Say Hello to the Angels

Ou, jea! Sam početak već osvaja, a rifovi koji se provlače kroz pesmu me jako podsećaju na britanske rok bendove, The Smiths i ostale, to je taj kišni zvuk! Uživajte!

 

U iščekivanju Interpola, treći deo

Interpol – “Antics”

Drugi album ”Antics” izlazi 2004. godine. Ovo izdanje pokupilo je odlične kritike od strane muzičkih magazina i sajtova u Americi,  poput Pitchfork i Rolling Stone, te se nalazi na listi najboljih 50 albuma u 2004. godini i sličnim. Evo koje su pesme meni privukle pažnju!

6/10 “Evil”

5/10 “C’mere”

U nastavku sledi album prvenac, “Turn on the Bright Lights”! 🙂

U iščekivanju Interpola, drugi deo

Sledeći album sa kojeg biram favorite je izdanje iz 2007. godine, ”Our Love to Admire”.

 

Interpol – “Our Love to Admire”

8/10 ”The Heinrich Maneuver

”How are things on the west coast?”

Početak te pesme, kao i rif koji sledi, to je ta sjajna energija Interpola! Njihov hit ”The Heinrich Maneuver” je ujedno i prva numera Interpola koju sam čula, a sećam se i zanimljivog spota.

 

7/10 Interpol – ”Rest My Chemistry

Osvojila me je nakon prvog slušanja, te i zaslužuje da se nađe na ovoj listi.

Nastaviće se!

U iščekivanju Interpola

Još samo četiri dana je ostalo do koncerta njujorškog benda Interpol u Beogradu. U nedelju, 13. avgusta, slavimo 15 godina od izlaska njihovog albuma prvenca ”Turn on the Bright Lights”.

Interpol je oformljen 1997. godine, a prvi, već spomenuti album, izbacili su 2002. godine. Nakon toga, objavili su sledeća izdanja: “Antics” (2004), “Our Love to Admire” (2007), “Interpol” (2010) i “El Pintor” (2014).

Dok iščekujemo nedelju i svirku na Kalemegdanu, predstavljam vam svoje omiljene numere Interpola, tačnije deset favorita. Krenuću od poslednjeg albuma ka prvom, najslađe ostavljam za kraj, a i ipak je to izdanje povod turneje, tokom koje posećuju i Beograd.

Interpol – “El Pintor”

U pitanju je album koji sam preslušala nekoliko puta, nije me osvojio kao “Turn on the Bright Lights”, ali vredan je pomena zbog dve pesme koje sam zavolela: “Everything is Wrong” i “All the Rage Back Home“.

10/10 “Everything is Wrong

9/10 “All the Rage Back Home

Sutra nastavljamo listu ”Interpol top 10”. Stay tuned!