5 Best Songs in TV Series „Mr. Robot“

„Give a man a gun and he can rob a bank, but give a man a bank, and he can rob the world.“

Tyrell Wellick

Those men, who work for huge corporations, such as banks, all have one thing in common. They are barbarians in ten thousand dollar suits. Mr. Robot wants to save the world and protect the whole humanity from that kind of powerful, yet dangerous, people.

„Mr. Robot“, a TV series which gained popularity all around the world and has won 14 awards so far, such as „Golden Globe“ for Best Television Series – Drama, has a lot to offer. Not only does it have an interesting plot, the one that slams you in the face from time to time, but also great actors and, amazing soundtrack, as well.

One of the songs which we can hear in this series, in the scene when our main character Elliot chats with his next door neighbor Shayla, while sitting in front of their building – „Pictures of You“, by a British band The Cure. This is a rare occasion when Elliot actually smiles, given the fact that he gets nervous around people.

Among the others, a trip hop group Massive Attack makes its musical appearance in „Mr. Robot“, with its well-known song „Teardrop“. The mesmerizing sound of this single truly makes real significance for the soundtrack of the series.

What we can see in almost every episode is that Elliot wants to persuade himself that he is in control of his actions and thoughts, as well as his mind. Ironically, in this series there is a song „Where is My Mind“, by a famous band The Pixies, but in this case, performed as a piano cover by Maxence Cyrin. Regarding acclaimed rock groups, I have to mention Sonic Youth and its „Kool Thing“, the song that proudly appears in this soundtrack.

The last but not the least, you should listen to Lupe Fiasco’s version of „Daydream“, which pops up in the season’s two premiere. In my opinion, it perfectly reflects Elliot’s life at that point, when he tries to keep up with his daily routine, while struggling with his inner (or outer) demons.

In case you haven’t started watching „Mr. Robot” yet, I advice you to retain these songs somewhere in your ready-to-capture-every-little-detail memory and keep it safe there. On the other hand, if you already are a huge fan, I’m sure you’ll recall these scenes, followed by beautiful songs.

The thing I like about TV series nowadays is that the directors and the whole crew pay attention to the soundtrack and choose music material carefully. Let us remember the fantastic „Far From Any Road“ by Handsome Family, which left a mark on „True Detective“ (Season One). Also, I would like to refer to „Baby Blue“, a single which became very popular after its arrival in the last scene of globally famous „Breaking Bad“. Given the circumstances, I predict something like this will happen with „Mr. Robot“. We only have to wait for a certain song to break on through to the other side.

 

Slušalica za čitaoce

Leto je vreme kad skoro sve i skoro svi funkcionišu vanredno: letnji red vožnje gradskog busa, letnja šema u medijima, a samim tim i letnja pauza jutarnjeg programa “Alarm”. E, ta me “vanredna okolnost” najviše boli. Budući da imamo još desetak dana do ponovnog buđenja uz Mlađu i Daška, odlučila sam da, kao njihova verna slušalica, sastavim plejlistu meni omiljenih pesama koje se često “vrte” u “Alarmu”. Uživajte u bućkurišu muzičkih žanrova, redosled numera je nasumičan. 🙂

Koji je vaš favorit? Da li biste dodali neku pesmu?

Muzička otkrića – sezona proleće/leto 2016.

The Vaccines

Otkrila sam ih nedavno, pre nekoliko meseci, kada sam pročitala da će nastupiti na ovogodišnjem festivalu EXIT. Odlučih da preslušam neki album, najpre sam se opredelila za “What Did You Expect from The Vaccines?”, inače njihovo prvo izdanje, iz 2011. godine, a osvojili su me prvim rifovima numere “Wreckin’ bar (ra ra ra)”. Šta je ovo i kako je moguće da nešto ovako energično nisam čula ranije? Narednih nedelja sam vrtela sve moguće plejliste ovog londonskog benda i oduševljala sam se iznova i iznova. Na EXIT-u su bili fantastični, a detalje o tom nastupu možete pročitati na ovom blogu. Podsećaju me na sastav Frand Ferdinand, a ponekad i na Interpol. Novinari su ih upoređivali i sa bendom Pulp. Ako ih niste čuli nikada, pravo je vreme! 🙂

The Raveonettes

Još jedan bend koji već dugo postoji na muzičkoj sceni, a drago mi je da se sada nalazi i na mojim plejlistama. U pitanju je danski sastav The Raveonettes, čiju sam numeru “Heart of Stone” čula na nekom radiju i odmah se bacila na istraživanje i preslušavanje. Ovo je bend čija će vam muzika prijati tokom letnjih meseci, a proverite i zašto.

The Last Shadow Puppets

Genijalni Aleks Turner, frontmen benda Arctic Monkeys, jedan je od muzičara zaslužnih za zvuk sastava The Last Shadow Puppets. Kada preslušavate njihov prvi album The Age of the Understatement”, imaćete utisak da ste statista u vesternu, kao i, tokom ostalih pesama, član ekipe ljubavnog filma/drame iz šezdesetih. Osim ovog, The Last Shadow Puppets objavio je ove godine drugi album “Everything You’ve Come To Expect, koji i dalje nosi prizvuk (prigled) filmskog platna.

Cecin koncert i zašto je to problematično

Za razliku od dosadašnjih postova, u kojima sam pisala recenzije albuma i sklapala svoje liste omiljenih albuma/muzike iz filmova i slično, ovaj tekst ipak predstavlja nešto drugo, osvrt na događaje koji su se desili prethodnih dana u Novom Sadu. Pre desetak dana, pročulo se po gradu da će za doček ove druge Nove godine, po Julijanskom kalendaru, na trgu nastupiti Svetlana Ražnatović Ceca. Tada je to još uvek bilo neizvesno i na nivou glasine, ali je ubrzo ta vest i potvrđena. Dok se jedan deo naroda radovao ovom koncertu, veliki broj građana Novog Sada je negodovao. Počele su da se potpisuju peticije na netu, pojavili su se grafiiti po gradu („Ovo nije Žitorađa“, „Novi Sad nije Žitorađa“), a pojedini novosadski bendovi dobili su ponudu da sviraju kad predgrupe. Samo mi nije jasno ko se uopšte dosetio toga da pre Cece svira neki rok/pank/metal bend. Tu divnu ponudu odbili su Zbogom Brus Li i Grate.

Dakle, proteklih dana reakcije su bile brojne – neki su smatrali da je nedopustivo da Ceca peva u Novom Sadu, a neki nisu imali ništa protiv toga, bez obzira da li slušaju njenu muziku ili ne. Baš ta grupa ljudi koja ne vidi ništa sporno u tome da se održi koncert Cece na trgu, očigledno je zaboravila, ili je apsolutno ne interesuje, ko je Svetlana Ražnatović. Osim što je pevačica turbo-folka, bitnija stvar u celoj priči je da ta žena ima kriminalni dosije. Neki ljudi su to očigledno smetnuli s uma. Da podsetim, zbog malverzacija u prodaji fudbalera beogradskog FK „Obilić“, kao i zbog nezakonitog držanja oružja, Svetlana Ražnatović je osam meseci služila kućnu zatvorsku kaznu (a morala je i da uplati milion i po evra kazne). Mnogi ljudi su zaboravili tu čuvenu nanogicu. Upravo ova činjenica nam govori da nije isto da li će se za doček Nove godine angažovati Ceca, ili neka pevaljka sa Granda, ili pak neki bend drugačijeg muzičkog žanra. Još jedna, mnogo bitnija stvar je ta što građani Novog Sada još uvek nisu saznali ko je finansirao taj koncert, budući da Grad izbegava da to otkrije, navodeći da su u pitanju “društveno odgovorna preduzeća”. Ne zna se koja su to preduzeća, niti koliko je koštala organizacija. Da li je sve plaćeno iz budžeta Grada, ili su sponzori privatna preduzeća? Gradonačelnik Miloš Vučević je prošle sedmice rekao da će sve podatke objaviti u ponedeljak, 12. januara, međutim, informacije koje se tiču sponzorstva Cecinog koncerta javnost nije dobila. Svako ima pravo da sluša muziku koju želi i voli, ali kada na glavnom trgu nastupa osoba koja je pre nekoliko godina služila zatvorsku kaznu, a da pri tom građani ne znaju ko je platio to slavlje, to je onda neprihvatljivo.

foto: Twitter, DrzavniPoso

foto: Twitter, DrzavniPoso

Doček Nove godine po Julijanskom kalendaru bio je sinoć, koncert je održan, a kako mediji prenose, oko 50.000 ljudi je bilo na trgu. Još jedan dokaz da su neki građani potpuno ravnodušni prema Cecinoj prošlosti. Novi Sad se kandiduje za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine. Zanimljivo. Mada, možda smatraju da je za šest godina moguće promeniti neke stvari u gradu. Samo, što nisu to počeli da rade onda? Za to vreme, devojčice u prvim redovima na Cecinom koncertu drže ovakve i slične plakate u rukama. „Vol’mo te!“ „Volim i ja vas“, neko je nekad rekao.

Ova tema je sinoć bila prilično popularna na Tviteru, a umesto zaključka, prenosim vam ono što je Atmosferolog napisao:

„Džoni Keš 60-ih svira po američkim zatvorima. Kod nas obrnuto. Zatvori su nam u najgorem stanju, a kriminalci nam sviraju na glavnim trgovima.“

Linklejterovo buđenje detinjstva

foto: https://www.facebook.com/boyhoodmovie?ref=ts&fref=ts

Nakon poznate ljubavne trilogije, u okviru koje filmovi 1794572_462137690591914_4741480997343163869_nnose imena vremenskih odrednica veoma značajnih za romantični par Džesi i Selin („Pre svitanja“, „Pre sumraka“ i „Pre ponoći“), reditelj Ričard Linklejter odlučio je da radnju sledećeg filma prepusti vremenu. Atipično za kinematografska ostvarenja, film „Boyhood“ je sniman punih 12 godina i predstavlja nam odrastanje dečaka Mejsona (Elar Koltrejn), od trenutka kada je bio petogodišnjak, sve do njegove 18. godine. Zamislite da ste svoju porodicu snimali svake godine tokom važnih događaja, a zatim posle desetak godina odlučili da sve to spojite u jedan jedinstveni video. Po takvom principu je režiran „Boyhood“, koji se svojom pričom uvlači pod kožu, budući da je, osim Mejsona, fokus na njegovim odnosima prema roditeljima i sestri, u porodici čiji se ukućani menjaju brzinom spuštanja klape.

10343503_424459521026398_2521828004427148100_n

Već u prvim kadrovima filma reditelj nam otvara škrinju Mejsonovog temperamenta, a u pitanju je scena koja se nalazi i na plakatu filma – mali Mejson koji, čekajući majku ispred škole, leži na travi zagledan u nebo i oblake. Zanesenjak od malena, Mejson je i prilikom odrastanja izbegavao zadatke koji mu se nameću u školi, kod kuće, a umesto toga, radio ono što ga ispunjava i posvećivao se tome. Odbacujući obaveze koje mu stižu sa raznih strana, ali čineći to bez ikakve zle namere, sa puno entuzijazma je uživao fotografišući predele u prirodi, ili je satima razvijao fotografije u mračnoj komori. Zbog takvog ponašanja, Mejson je često trpeo kritike, a ponekad dobijao i kazne, od strane svojih očuha, koji su se menjali tokom njegovog detinjstva. Mejson ni jednog od njih nije želeo da prihvati kao roditelja koji predstavlja autoritet. Sa druge strane, savete je uvek tražio od svog biološkog oca, sa kojim se družio vikendima.

Za ovog reditelja neizbežni Itan Hok, u filmu igra pomalo 10647044_444617452343938_4691751126802490724_nneozbiljnog Mejsonovog oca, koji živi sa cimerom u haotičnom stanu, mada se i to menja do kraja filma. Istrajan je u nameri da sa svojom decom uspostavi iskrenu komunikaciju, jer ne želi da im bude samo „biološki otac koga viđaju vikendom i sa kojim razgovaraju radi reda“. Dijalozi Mejsona sa njim nose svu dinamiku filma, jer je on taj kome se Mejson poverava i sa kojim razmatra sva pitanja koja ga interesuju. Takav princip je svojstven Linklejteru i već spomenutoj trilogiji.

10420411_457554754383541_2848768602839665145_n

Prilično realne porodične situacije, poput razvoda Mejsonovih roditelja, nove porodice, večitih finansijskih problema i nategnutih odnosa Mejsona sa očuhom (naročito prvim) dokazuju da ovaj film nije klasična priča urađena po formuli uvod-zaplet-rasplet, već ona ima ukus stvarnog života. Svi preokreti koji se dešavaju u porodici su samo događaji koji se smenjuju na pokretnoj traci, dok je Mejson centar univerzuma, iako se on ne bi složio sa tim, jer nije egocentrik. Kada bi „Boyhood“ bio osoba, to bi bio brat ili sestra, koje dobro poznajete, i sa kojima leškarite u porodičnoj dnevnoj sobi, gledajući snimke svog detinjstva.

fotografije: https://www.facebook.com/boyhoodmovie?ref=ts&fref=ts

 

 

 

 

Najbolja izdanja u 2014. godini

Колажи

Iako sam imala nameru da za svaki mesec izdvojim po jedan domaći ili strani album, koji je po kvalitetu definitivno obeležio ovu godinu, neki su ostali nepopunjeni. Ipak, dešavalo se da tokom istog meseca izađe i nekoliko sjajnih izdanja, te sam odlučila da pomenem upravo te albume koji su na mene ostavili najviše uticaja. Ovaj pregled muzičke 2014. godine sadrži više domaćih/regionalnih, u odnosu na strana izdanja, budući da sam se vodila onim što sam najviše slušala i što bih preporučila kao muzički specijalitet 2014. godine.

Mart

Preskačem januar i februar i predstavljam najbolje što nam je mart pružio. Fantastični album, doduše, koncertni, ne studijski, beogradskog sastava Jarboli. „Podrška je važna“ donosi nam numere sa nastupa u klubu „Božidarac“ u Beogradu. Zapravo, reč je o retrospektivi Jarbola, te možete naći i neke starije pesme. Ubrzo nakon izlaska ovog izdanja, Jarboli su imali koncerte na kojima su promovisali podršku. Na tom albumu nalaze se u nekim trenucima haotični, obuzimajući zvuci, a ponekad vrlo razdragani, da-trošimo-snagu-na-ples momenti. Recenziju tog izdanja možete pročitati na ovom linku, a album preslušati na Bandcamp stranici Jarbola.

April

Bend koji je definitivno obeležio moju 2014. godinu je Artan Lili, još od trenutka kada se pesma „Džoni“ vrtela na Pop mašini. Iako oni nisu u potpunosti objavili album, već samo sedam vrlo kvalitetnih numera, počev od aprila, kao i nekoliko spotova, ovaj sastav bi svakako trebalo da se nađe na ovom spisku. Jedan od tih spotova, za pesmu „Ispod kože“, već sam spominjala u okviru liste najbolje muzike iz oktobra, a taj tekst možete pročitati na ovom linku. Ukoliko niste, srdačno preporučujem da preslučate ono što je do sada izbacio Artan Lili, na njihovoj Bandcamp stranici.

Maj

Sastav koji dobru svirku može da napravi i u vozu, nesvakidašnji i sjajni Miki Solus. Prvi album „Muzika sumnjive kvalitete“ objavili su 2011. godine, a nakon toga imali su još nekoliko izdanja. Ipak, najveću pažnju publike stekli su numerom „Hipster“, koja se pojavila u oktobru ove godine. Još jedno njihovo odlično izdanje, „Bolesni tekstovi sa super mjuzom“, objavljeno je u maju. Recenziju tog albuma možete pročitati ovde.

Sada već svetski poznati i cenjeni, sastav The Black Keys svoju karijeru započeo je 2001. godine, a prvi album „The Big Come Up“ objavio je godinu dana kasnije. Njihovo aktuelno, osmo izdanje „Turn Blue“ dosta se razlikuje od prethodnog, „El Camino“, albuma koji odlikuje prilično brzi gitarski zvuk. Sa druge strane, „Turn Blue“ je sporijeg ritma, čak u pojedinim pesmama podseća na sastav Air. Recenziju tog izdanja možete pročitati na ovom linku.

Jun

Jack White i njegova „kuća tuge“, kako bi u slobodnom prevodu mogao da glasi naziv novog albuma „Lazaretto“. U pitanju je drugo izdanje u njegovoj solo karijeri, a na albumu „Lazaretto“ možete čuti gitarske deonice često propraćene violinom, poput pesme „That Black Bat Licorice“ i naslovne numere, ali ponekad i sasvim drugačiji zvuk, na primer country, u numerama „Temporary Ground“ i „Entitlement“. U kakvom odnosu su naše želje i realne mogućnosti, kao i ko je uopšte zadužen da nekome nešto određuje, teme su kojima se Jack bavi u pojedinim tekstovima pesama, poput „Want and Able“:„who is the who, telling who what to do? “ Sa albuma „Lazaretto“ izdvojila bih „Three Women“, „Lazaretto“ i „That Black Bat Licorice“, a svakako preporučujem da preslušate ovo izdanje.

Septembar

„Scena je trula, mi smo jedini koji tu kuvaju taj gruv“, poručuje Kandžija i njegov bend Gole žene, u numeri „Duge kandže“. Ova, kao i desetak drugih poznatih numera sa prethodnih albuma, nalaze se na live izdanju „Folder s Golim ženama“, koje je objavljeno u septembru. Spomenula bih i „Donji Miholjac“, ali i odličnu pesmu „Državnici novog kova“. Ovo izdanje možete preuzeti na ovom linku.

Oktobar

Prošlo je dve godine od izlaska njihovog drugog albuma „Foot by Foot“, a bend ZAA je ove godine odlučio da nam predstavi treće studijsko izdanje „What About“. Osim sjajnog ženskog vokala, koji je zaštitni znak ovog sastava, a trenutno je to Sanja Vučić, ne treba zapostaviti zvuk saksofona, zbog čega je ovo možda i njihovo najbolje izdanje do sada. Izdvojila bih numere „Irie and Kool“ i „’99 Hope“, a ukoliko do sada niste preslušali ovaj album, to možete učiniti putem ovog linka.

Još jedno kvalitetno izdanje koje je objavljeno u oktobru je Marčelov knjigoalbum „Napet šou“. Kako sam autor kaže, pokušao je da napravi rijaliti šou, onaj kome cilj nije odvlačenje pažnje od stvarnosti, nego sama stvarnost. Za razliku od prethodnog albuma „Deca i Sunce“, „Napet šou“ predstavlja celinu, a pesme se tematski nadovezuju. Poslednja numera na albumu, „Kavez“, donosi nam sledeću poruku: „ne očajavamo, zato što se ne nadamo nikom.“ Album možete čuti na ovom linku.

Decembar

Ove godine beogradski sastav Eyesburn obeležava 20 godina postojanja, a tim povodom, objavili su antologiju najpoznatijih pesama, pod nazivom „XX Years (Anthology)“, koja je dostupna za preslušavanje na Deezer-u. Međutim, osim studijskih verzija tih numera, možete čuti i neke potpuno nove, na primer „Psychobrutalogical System“ i „Terrible Dream“, kao i remikse već poznatih, poput „Pump it“ i „Soya“.