Nakon poznate ljubavne trilogije, u okviru koje filmovi 
nose imena vremenskih odrednica veoma značajnih za romantični par Džesi i Selin („Pre svitanja“, „Pre sumraka“ i „Pre ponoći“), reditelj Ričard Linklejter odlučio je da radnju sledećeg filma prepusti vremenu. Atipično za kinematografska ostvarenja, film „Boyhood“ je sniman punih 12 godina i predstavlja nam odrastanje dečaka Mejsona (Elar Koltrejn), od trenutka kada je bio petogodišnjak, sve do njegove 18. godine. Zamislite da ste svoju porodicu snimali svake godine tokom važnih događaja, a zatim posle desetak godina odlučili da sve to spojite u jedan jedinstveni video. Po takvom principu je režiran „Boyhood“, koji se svojom pričom uvlači pod kožu, budući da je, osim Mejsona, fokus na njegovim odnosima prema roditeljima i sestri, u porodici čiji se ukućani menjaju brzinom spuštanja klape.
Već u prvim kadrovima filma reditelj nam otvara škrinju Mejsonovog temperamenta, a u pitanju je scena koja se nalazi i na plakatu filma – mali Mejson koji, čekajući majku ispred škole, leži na travi zagledan u nebo i oblake. Zanesenjak od malena, Mejson je i prilikom odrastanja izbegavao zadatke koji mu se nameću u školi, kod kuće, a umesto toga, radio ono što ga ispunjava i posvećivao se tome. Odbacujući obaveze koje mu stižu sa raznih strana, ali čineći to bez ikakve zle namere, sa puno entuzijazma je uživao fotografišući predele u prirodi, ili je satima razvijao fotografije u mračnoj komori. Zbog takvog ponašanja, Mejson je često trpeo kritike, a ponekad dobijao i kazne, od strane svojih očuha, koji su se menjali tokom njegovog detinjstva. Mejson ni jednog od njih nije želeo da prihvati kao roditelja koji predstavlja autoritet. Sa druge strane, savete je uvek tražio od svog biološkog oca, sa kojim se družio vikendima.
Za ovog reditelja neizbežni Itan Hok, u filmu igra pomalo 
neozbiljnog Mejsonovog oca, koji živi sa cimerom u haotičnom stanu, mada se i to menja do kraja filma. Istrajan je u nameri da sa svojom decom uspostavi iskrenu komunikaciju, jer ne želi da im bude samo „biološki otac koga viđaju vikendom i sa kojim razgovaraju radi reda“. Dijalozi Mejsona sa njim nose svu dinamiku filma, jer je on taj kome se Mejson poverava i sa kojim razmatra sva pitanja koja ga interesuju. Takav princip je svojstven Linklejteru i već spomenutoj trilogiji.
Prilično realne porodične situacije, poput razvoda Mejsonovih roditelja, nove porodice, večitih finansijskih problema i nategnutih odnosa Mejsona sa očuhom (naročito prvim) dokazuju da ovaj film nije klasična priča urađena po formuli uvod-zaplet-rasplet, već ona ima ukus stvarnog života. Svi preokreti koji se dešavaju u porodici su samo događaji koji se smenjuju na pokretnoj traci, dok je Mejson centar univerzuma, iako se on ne bi složio sa tim, jer nije egocentrik. Kada bi „Boyhood“ bio osoba, to bi bio brat ili sestra, koje dobro poznajete, i sa kojima leškarite u porodičnoj dnevnoj sobi, gledajući snimke svog detinjstva.
fotografije: https://www.facebook.com/boyhoodmovie?ref=ts&fref=ts
CHAT NOIR 